Site Loader

Malo je evropskih prestonica koje su interesantne za obilazak u svako doba godine. Sve popularniji su odlasci u okolne prestone gradove za osmomartovske, uskršnje, prvomajske, novogodišnje i svake druge praznike. Ideja da obiđem Budimpeštu rodila se iz saznanja da druga po veličini reka u Evropi, Dunav, povezuje četiri evropske metropole koje počinju na slovo B: Beč, Bratislavu, Budimpeštu i Beograd. Povod za nastavak puta iz Beograda, gde sam posetio obnovljeni Muzej istorije Jugoslavije, bio je jasan: proslava dočeka Nove 2019. godine.

Kako doći?

Putovanje u Budimpeštu izveo sam iz Beograda železnicom. Najisplativija varijanta je kupovina “Srbija Flexipass” karte koja važi do Subotice (granična stanica sa Mađarskom) i online kupovina karte za deo gde voz 340 ide po prugama mađarskih železnica (MAV-START). Karta za Mađarsku košta 3100 HUF, na šta se odobrava popust od 10% za tzv. e-kartu, pa ista staje 8,7 EUR. Paradoks je da će Vam zaposleni u preduzeću Srbija Voz reći da karta od Kelebije do stanice Budapest Keleti košta nešto više od 2200 dinara.

Voz 340 po redu vožnje 2018/2019. kreće iz stanice Beograd Centar u 21.15h, a stiže u stanicu Budapest Keleti Pu. u 05.50h narednog dana. U ponudi su vagoni druge klase i spavaća kola. Svi vagoni su u vrlo dobrom stanju i zaista je komotno voziti se u njima.

Stanica Budapest Keleti je jedna od najsadržajnijih stanica koje sam do sada posetio. Postoje kiosci brze hrane, automati za kupovinu karata, menjačnica, bife, pekara i sl. Sama stanica je odlično povezana podzemnim i nadzemnim sadržajem sa ostalim delovima grada. Pored stanice Keleti, brzi voz iz i za Beograd Centar staju i na stanici Budapest Ferencvaros.

Kretanje po Budimpešti

Glavni grad Mađarske poseduje jako razvijen šinski i drumski sistem za transport ka svim krajevima grada. Posebne pogodnosti za turiste su karte za javni prevoz koje važe 24, 48 ili 72 časa (po izboru putnika), i mogu se u okviru tog vremena neograničeno koristiti. Sve vrste prevoza su tačne i česte, a snalaženje u javnom prevozu nije teško. U svakoj vrsti prevoza postoje monitori koji Vas obaveštavaju koja je sledeća stanica i koliko još stanica imate do kraja. Izvadio sam kartu koja važi 24 časa, i ona košta 1650 HUF, dok karta u jednom smeru iznosi 450 HUF.

Smeštaj

Budimpešta ima veliku ponudu smeštajnih kapaciteta, od hostela do hotela vrlo visoke kategorije. Preporuka je da smeštaj rezervišete unapred preko sajta Booking.com, kako bi dobili što povoljniju ponudu.

Obilazak prvog dana

Budimpešta u svako doba godine ima po neki sadržaj za svakog turistu. Iako jutro nije obećavalo da će dan biti sunčan i idealan za obilazak popularnih znamenitosti, prevario sam se. Odmah po nalaženju ulice gde se rezervisani smeštaj nalazi, seo sam u tramvaj na liniji 1 i odvezao se do Trga heroja (Hősök tere). Sam trg uokviruju dve impozantne građevine – Muzej lepih umetnosti sa leve i Palata umetnosti sa desne strane. Preko puta spomenika nalazi se i srpska ambasada.

Iza Trga heroja nalazi se gradski park koji je pretvoren u novogodišnju pijacu na kojoj se mogu naći proizvodi domaće radinosti, ali i ručni radovi iz oblasti mode i modnih detalja. Dosta je turista pogotovo u parku kod zamka Vajdahunjad, koji je danas pretvoren u poljoprivredni muzej Mađarske. U sklopu parka nalazi se i termalna banja Sečenji, cirkus, zoološki vrt, jezerce sa vodoskokom koji radi i u ovo doba godine, veliko klizalište, kao i niz ugostiteljskih objekata skladno uklopljenih u celinu.

Autobus broj 105, koji staje nedaleko od Trga heroja, a ispred hotela Ibis, vodi Vas sve do podnožja Budimskog grada. Naziv stanice na kome treba sići je Adam Clark Ter. Odatle se penjete uzanim stepenicama u pravcu Ribarskog bastiona (Halászbástya). Celokupan prostor tvrđave predstavlja svojevrsno remek-delo graditeljstva, svedoka istorije koja se lomila na obe obale Dunava.

Budimski dvorac (Budai Vár)

… ili samo grad je dvorski kompleks mađarskih kraljeva, čiji prvi delovi potiču iz 1265. godine. U gradu se trenutno nalazi Mađarska nacionalna galerija, Muzej istorije Budimpešte i zatvorena dvorišta i terasa koja ga povezuje sa Ribarskim bastionom. Budimski dvorac sa okolinom, obala Dunava, Andraševa avenija, Trg heroja i Milenijumska podzemna železnica – najstarija u Evropi, UNESCO-va su svetska baština u Budimpešti.

Malo je podataka o izgradnji palate iz srednjeg veka i baroka. Nov dvorac se sastoji od 200 metara duge serije prostorija od kojih su najvažnije srednjevekovni dvorac, kapela svetog Zigismunda (Dvorska kapela), Kraljevska kripta (u njoj su sarkofazi kraljeva Habsburgške dinastije od 1820. do 1927. godine), Dvorana za bal, Velika dvorana za bal, Habsburgška soba i Mađarska nacionalna galerija.

Crkva svetog Matije (Mátyás Templom)

Matijina ili Matijaševa crkva izgrađena je, po predanju, 1015. godine na zahtev kralja Stjepana Svetog, ali je uništena 1214. u napadu Mongola. Današnja crkva podignuta je u kasnogotičkom stilu u drugoj polovini XIV veka. Nazvana je prema kralju Matiji Korvinu.

Tokom viševekovne osmanske okupacije, crkvena riznica je u više navrata prenošena u Požun (današnju Bratislavu), a nakon osmanskog osvajanja Budima 1541. godine crkva je pretvorena u gradsku džamiju, pri čemu je pretrpela velika materijalna razaranja. Nakon oslobođenja Budima započeta je obnova u baroknom stilu, no ubrzo je obnova preusmerena na ranogotičku arhitekturu XIII veka.

Crkva svetog Mateje
Crkva svetog Mateje
Crkva svetog Mateje
Crkva svetog Mateje
Crkva svetog Mateje

Ribarski bastion (Halászbástya)

Kompleks je sastavljen od kula i od terasa izgrađenih u neogotskom i neoklasicističkom stilu. Smešten je na ogradi budimpeštanskog zamka oko crkve Svetog Matije. Kule su građene od 1895. do 1902. Sedam kula predstavlja sedam mađarskih plemena koji su naselili Panonsku niziju 896. godine. Bastion je dobio svoje ime po ribarima koji su odbranili ovaj deo grada u srednjem veku. Bronzana statua Ištvana I na konju bila je izvajana 1906. godine, i upravo ona se nalazi između bastiona i crkve Svetog Matije.

Dvorac Šandor (Sándor-palota)

Dvorac je zvanična rezidencija predsednika Mađarske, i sedište kabineta predsednika. Tako funkcioniše od 2003. godine, a ovaj dvorac je 37. po redu najveća palata u današnjoj Mađarskoj. Originalna palata je bila izgrađena u neoklasicističnom stilu, a građena je u periodu od 1803. do 1806. godine.

Nezaobilazan je pogled sa tvrđave na Sečenjijev lančani most, kao i na dve uspinjače koje za pristojnu sumu voze turiste od podgrađa do glavnih turističkih atrakcija Budima.

Kako je zimski dan kratak a za detaljan obilazak gore navedenog ipak treba izdvojiti dosta vremena, odlučio sam da ostatak slobodnog vremena provedem u Pointer Pub-u, koji preporučujem.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *