Site Loader

Planina Rila nalazi se u zapadnoj Bugarskoj. Njen najviši vrh, Musala, ujedno je i najviši vrh Balkanskog poluostrva. Osim visokih vrhova, Rila krije još nekoliko prirodnih i kulturno-istorijskih fenomena. Ovog vikenda, izbor je pao na sedam rilskih jezera i vodopad “Rilska skakavica”.

Trojka u sastavu Stefan Lukić, Jovan Milosavljević i Pavle Ranđelović startovala je u petak oko 18 časova iz Niša, nikako drugačije nego “Zastavom 101”. Stefan i ja smo tandem za avature oproban na biciklističkom maratonu “Bratstvo i jedinstvo” 2013. godine, a sa Jovanom se znam još iz osnovne škole. Preko obronaka Stare planine, Sofije i Samokova stigli smo do Boroveca – poznatog zimskog turističkog centra. Odatle smo se odvezli do Sapareve banje i Paničišta. Dnevni parking na obroncima Rile plaćamo 5 leva, ostavljamo auto na visini od 1520 m, i krećemo ka planinarskom domu (bug. hiža) Skakavica.

Vodopad Skakavica

Staza od žiče u Paničištu do hiže Skakavica je u prvom delu monotona, ide se kolskim putem, da bi u drugoj polovini prešla u gustu šumu kojom se polako penjemo do doma i nadmorske visine od 1876 m. Pravimo prvu pauzu i obilazimo građevinu ispred koje se nalazimo. Planinarski domovi na Rili su dobro raspoređeni, nalaze se na glavnim rutama, i snabdeveni su strujom, vodom i smeštajnim kapacitetima po pristupačnoj ceni. Posedovanje ovakve infrastrukture pogoduje planinarima i daje im dodatnu sigurnost u boravku na planini.

Posle kraćeg odmora krećemo kroz gustu kleku ka Rilskoj skakavici. Do pomenutog vodopada nailazimo na nekoliko lepih slapova, koji se nalaze na istom potoku. Avgust je bio sušan mesec, nismo ni očekivali da vodopadi budu puni vode, ali smo opet zadovoljni prizorima koji su pred nama. Konačno stižemo i do 70 metara visoke Rilske skakavice.

Sedam rilskih jezera (Седемте Рилски езера)

Od vodopada se vraćamo ka hiži oko 300 metara, da bi zatim prešli preko reke i nastavili desno preko tehnički izuzetno teškog terena – ogromnih stena koje se gotovo vertikalno nižu jedna na drugu. Ova deonica oduzima nam dosta vremena. Po izlasku na livadu iznad vodopada nailazimo na “more borovnica”, koje beremo i jedemo usput. Dolazimo do tačke gde se ukrštaju staza kojom smo se kretali mi i staza koja od gornjeg kraja žičare vodi prema Jezerskom i ostalim vrhovima.

a raskrsnici odlučuje da ostane naš saputnik Jovan, sa željom da odmori pored jezera Babreka. Stefan i ja nastavljamo dalje, zajedno sa ogromnom grupom planinara različitih životnih dobi i iz različitih država. Na Rili su sa nama planinari iz Nemačke, Francuske, Poljske,  kao i iz zemlje domaćina – Bugarske. Staza nas vodi ka Jezerskom vrhu.

Sedam veličanstvenih jezera koja se vide sa Jezerskog vrha su Бъбрека (Bubreg), Окото (Oko), Сълзата (Suza), Близнака (Blizanci), Трилистника (Detelina), Рибното езеро (Ribno jezero), Долното езеро (Donje jezero). Jezera su imena dobila prema obliku na koji podsećaju. Nalaze se na nadmorskoj visini između 2100 i 2600 metara. Međusobno su povezana prirodnim kanalima i vodopadima. Sama jezera su dosta popularna jer se do njih može doći koristeći dvosednu žičaru koja od Paničišta dolazi do hiže “Sedam rilskih jezera”. Od hiže do prvog jezera, Babreke, stiže se za oko sat ipo hoda laganim tempom.

Jezero Babreka nalazi se na visini od 2282 metara, ima površinu od 54 kvadratna metra, a maksimalna dubina 28 metara. Ima karakterističan spolji oblik bubrega. Nakon Babreke nailazi se na Okoto, jezero smešteno na 2440 metara duboko 37 metara. Na obodima jezera je sneg koji se uvek zadržava jer je lednički cirk okrenut ka severu i sunce ga retko obasjava. Staza nas dalje vodi serpentinama do najvišeg jezera – Suze (2535 mnv), a zatim ka vidikovcu na ostala jezera ovog prirodnog fenomena.

Povratak ka mestu gde smo ostavili auto vršimo stazom prema žičari “Sedam rilskih jezera”. S obzirom da je red za spust bio zaista dugačak (preko 200 ljudi), odlučili smo da se spustimo pešačkom stazom. To se nije pokazalo kao pametno rešenje, jer smo u stvari dobar deo puta išli po putu koji koriste terenci, pa je on pun vododerina, rupa, klizavih površina od ulja. Konačno silazimo u Paničište i to predstavlja kraj prvog planinarskog dana.

Vodopadi klisure reke Iskar

Narednog dana ture po Zapadnoj Bugarskoj obilazimo dva vodopada blizu mesta Bov. Rila i njena jezera su nas oduševili i svesni smo da ćemo drugog dana više šetati nego planinariti, radi odmora. Do prvog vodopada, “Pod kamiko”, dolazimo iz centra sela Gara Bov. Visok je 40 metara i nastaje od Bovske reke. S obzirom da je ovaj mesec bio jako sušan, vodopad je skoro totalno presušio. Ovde vredi da se dođe maja ili aprila, kada se snegovi tope. Prizor bi tada bio potpun.

Po završetku obilaska vodopada, na koje ćemo doći i u proleće, kada budu u punom sjaju, krenuli smo put Sofije. Preko Pernika i Breznika stižemo do Trna u kome obilazimo Trnsko ždrelo po Stefanovoj želji. U obližnjem planinarskom domu – hiži Erma, na terasi iznad istoimene reke osvežavamo se i nastavljamo put GP Strezimirovci. Po ulasku u Srbiju, preko Vlasinskog jezera i Grdeličke klisure stižemo na početnu tačku putovanja, u Niš.

Korisni linkovi

Sedam rilskih jezera:  https://planinite.site-bg.info/page2.php?id=1&nom=1

Varijanta obilaska rilskih jezera: https://tripsjournal.com/marshrut/obikolka-na-sedemte-rilski-ezera

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *